Po drugi put je u Ujedinjenim Arapskim Emiratima održan međunarodni sokolarski festival. Pre dve godine je bio u Al Ainu a ove 2014 u Abu Dabiju.

U periodu od 6.XII – 14.XII u Abu dabiju se okupilo preko šest stotina sokolara iz više od osamdeset zemalja iz celog sveta. Cilj festivala je upoznavanje što više ljudi sa sokolarstvom kao i upoznavanje i druženje  što više sokola.

Prva četiri dana smo proveli u pustinji na oko sto kilometara od Abu Dabija. U ogromnom ograđenom prostoru bio je postavljen veliki broj šatora u koji su bili smešteni sokolari. Za razliku od prethodnog festivala u ovaj kamp su mogli da dođu samo sokolari a ne i posetioci. To se pokazalo kao dobra ideja jer smo bili okrenuti jedni drugima. Ponovo smo se sreli sa starim prijateljima a i upoznali neke nove interesantne likove.

U okviru kampa su se svaki dan prikazivali filmovi iz oblasti sokolarstva, zaštite prirode, održavale su se konferencije tako da je je svaki dan bio popunjen do maksimuma.

Svako popodne , malo dalje od kampa, arapski sokolari su nam demonstrirali svoje veštine.Nažalost, u pustinji nema puno divljači pa su se oni odlučili za drugi vid treninga i leta. Naime, oni su napravili veštačke ptice. To su mali teledirigovani avioni u obliku pustinjske droplje-hubare  , na koje oni vežu parče mesa i onda puste da soko leti za njim. Ukoliko je onaj ko upravlja aviončićem veštiji tada i soko pravi lepše letove, napade, lupinge. Potpuno iznenađenje je bila i veštačka ptica koja maše krilima.

U toku dana , a posebno večeri , u njihovim tradicionalnim šatorima su priređivani razni događaji za sokolare. Muzika, igra, oslikavanje kanom, isprobavanje njihovih kulinarskih specijaliteta su bili događaji koji su privlačili veliki broj ljudi.

Poseban događaj kome smo se svi radovali je bio odlazak u lov na kamilama.Išli smo u nekoliko grupa od po dvadestaka kamila. Naši vodiči su ujedno bili i sokolari. Kao što sam rekao , u pustinji nema mnogo divljači tako su oni dan ranije u oblast u koju smo išli pustili popriličan broj hubara. Treba imati zaista oštro oko da se hubara primeti jer se po boji potpuno uklapa u pesak. Bilo je lepih letova, lepih napada. Moram da priznam da je to ipak bilo više za turiste nego za sokolare. Hubare iz volijera nisu kao divle i ne lete svom snagom. Vrlo brzo su ih sokoli hvatali. U svakom slučaju , jedno interesantno popodne. Posle sat vremena jahanja kamile većina muškaraca se vratila peške. Moja preporuka za sve one koji bi da jašu kamilu : dosta vam je i pedeset metara.

Drugi, i za javnost važniji deo festivala, se održavao u samom Abu Dabiju.Na prostoru sportskog centra Al Forsan bile su postavljene desetine šatora. Za amerikance u obliku vigvama, za azijske narode jurte itd… Mi smo delili šator sa zemljama iz bivše države. A svako od nas je poneo materijal kojim je pokušao da svoju zemlju i svoj sokolarski klub predstavi u što boljem svetlu.

Neverovatan broj posetilaca je pokazao koliko je sokolarstvo popularno u Emiratima. Deca su dovođena organizovano iz škole i stavljao im se pečat u knjižice kao dokaz da su bili na festivalu. Majke i čevi sa decom su samo krstarili među šatorima i uvek su imali neko pitanje na koje smo odgovarali.

Ono što je bilo lepo za publiku je da je svako popodne održavana parada svih sokolara koji su išli u svojim narodnim njošnjama. Tako smo i mi imali našu šumadijsku nošnju. Ovog  puta bilo nas je četvoro. Sokolari, Saša spasić i ja a organizatori su odlučili da se ovaj festival više otvori ka umetnosti pa su i dva umetnika iz Srbije išla da prikažu svoje radove. Maja Zorić je imala veliku sliku sokola u letu a Stojan Aćimović  seriju fotografija sa jastrebom.

Osam dana koliko smo proveli tamo je bilo ispunjeno raznim događajima.  Poseta bolnici za sokole, poseta šeik Bin Zajedovoj džamiji, posta sokolarskom klubu Abu Dabi su samo neki od događaja  kojih je bilo puno.

Nadam se  da je ovo  dovoljno da se bar malo zaviri u sokolarski festival u Abu Dabiju.

Predsednik Društva sokolara Srbije

Milenko Aćimović-Aćim